Vinova loza se gaji na sadašnjoj teritoriji Srbije hiljadama godina. Vinogradarstvo je procvetalo u doba Nemanjića, i to najviše u metohiji, medjutim stagnira pod osmanskom i austrougarskom vlašću, da bi se ponovo povratilo oslobodjenjem Srbije..
Vinorodna Srbija, kao vinogradsko geografsko poderučje na teritoriji Republike Srbije, se razvrstava na vinogradska područja čiji se nazivi mogu koristiti kao oznake geografskog porekla, i to:
vinogradski region je šire područje u okviru vinorodne Srbije, koje se odlikuje sličnim ekološkim faktorima, izborom preporučenih sorti i ostalim neophodnim činiocima za uspesno gajenje vinove loze, što omogućava proizvodnju groždja, šire, vina i drugih proizvoda karakterističnih po kvalitetu, prinosu groždja i senzorini osobinama za taj region;
vinogorje je usko vinogradarsko područje u okviru reona koji se odlikuje ujednačenim specifičnim ekološkim faktorima, izborom preporučenih sorti i ostalim činiocima, što omogućava proizvodnju groždja, šire, vina i drugih proizvoda karakterističnih po kvalitetu, prinosu groždja i senzornim osobinama za to vinogorje;
lokalitet (ili potes) jeste najmanje vinogrradsko područje u okviru vinogorja koje se odlikuje homogenim ekološkim faktorima.

Винородна Жупа, чији је центар Александровац, има изванредно повољан гографски положај. Представља изразиту природну целину, добро је повезана природним везама са долинама Мораве, Ибра и Топлице. Испресецана је са долинама којих има три и то: Ракљанска, Кожетинска и Ражаничка, названих тако по потоцима који кроз њих протичу. Географски положај и климатски фактори су одлучујући чиниоци за развитак специфичног биљног и животињског света у Жупи. Жупа је класична земља српског виноградарства, винарства и воћарства. Сасвим је вероватно да је винова лоза дошла у ове крајеве још за време Римљана, а можда и раније. Жупа је иначе непрестано насељавана од праисторије до данашњих дана зашта постоје материјални остаци.

PRAVILNIK O KVALITETU I DRUGIM ZAHTEVIMA ZA VINO
Član 1
Ovim pravilnikom propisuju se kvalitet i drugi zahtevi koji za vino moraju biti ispunjeni u proizvodnji i prometu.
Član 2
1) pod vinom se podrazumeva proizvod dobijen potpunom ili delimičnom alkoholnom fermentacijom kljuka ili šire od svežeg grožđa sorti vinove loze čije je gajenje dozvoljeno u RepubliciSrbiji;
2) pod vinom sa oznakom geografskog porekla podrazumeva se vino proizvedeno isključivo od grožđa sorti vinove loze iz vinogradskih područja (rejona, podrejona i vinogorja) Savezne Republike Jugoslavije, kontrolisanog porekla, kontrolisanog porekla i kvaliteta i kontrolisanog porekla i garantovanog kvaliteta;
Član 3
Vino se razvrstava na:
1) obično vino ("In stricto sensu");
2) specijalno vino;
3) aromatizovano vino;
4) vino za destilaciju.
Član 4
Obično vino (u daljem tekstu: vino) je vino dobijeno od svežeg grožđa dozvoljenim postupcima tretiranja grožđa, kljuka ili šire. Vino se razvrstava prema kvalitetu i stavlja u promet pod nazivom:
1) stono vino;
2) stono vino sa geografskim poreklom;
3) kvalitetno vino sa geografskim poreklom;
4) vrhunsko vino sa geografskim poreklom.
Član 5
Stono vino je vino proizvedeno od grožđa jedne ili više sorti vinove loze bez određenog geografskog porekla.
Član 6
Stono vino sa geografskim poreklom je vino proizvedeno od grožđa jedne ili više sorti vinove loze koje potiču iz jednog rejona ili najviše dva susedna rejona, s tim da učešće grožđa susednog rejona ne prelazi 15%.
Član 7
Kvalitetno vino sa geografskim poreklom je vino proizvedeno od grožđa jedne ili više sorti vinove loze sa izraženim kvalitetnim karakteristikama za sortu ili sorte, koje potiču iz jednog podrejona ili najviše dva susedna podrejona, s tim da učešće grožđa iz susednog podrejona ne prelazi 15%.
Član 8
Vrhunsko vino sa geografskim poreklom je vino proizvedeno od grožđa jedne ili više sorti vinove loze sa naročito izraženim karakteristikama za sortu ili sorte u okviru jednog vinogorja ili najviše dva susedna vinogorja, s tim da učešće grožđa susednog vinogorja ne prelazi 15%.
Član 9
Stono vino i kvalitetno vino sa geografskim poreklom koje se stavlja u promet za neposrednu potrošnju može biti punjeno i van rejoniranih područja uz obaveznu deklaraciju proizvođača i odobrenje nadležnog ministarstva.
Član 10
Prema boji, vino se razvrstava na:
1) belo vino, proizvedeno od grožđa belih sorti vinove loze;
2) ružičasto vino (ružica, roze), proizvedeno pretežno od grožđa
crvenih i crnih sorti vinove loze;
3) crno (crveno) vino koje je dozvoljenim postupkom vinifikacije proizvedeno od grožđa crnih sorti vinove loze.
Član 11
Prema sadržaju neprevrelog šećera, vino može biti: suvo, polusuvo, poluslatko i slatko.
Suvo vino sadrži najviše do 4 g/L neprevrelog šećera.
Polusuvo vino sadrži od 4 g/L do 12 g/L neprevrelog šećera.
Poluslatko vino sadrži od 12g/L do 50 g/L neprevrelog šećera.
Slatko vino sadrži preko 50 g/L neprevrelog šećera.
Član 27
Vino koje se stavlja u promet mora u pogledu organoleptičkih svojstava da ispunjava sledeće zahteve:
1) da mu je boja svojstvena odgovarajućem vinu;
2) da je bistro;
3) da mu je miris svojstven odgovarajućem vinu;
4) da mu je ukus svojstven odgovarajućem vinu.
Pokvarena vina i vina sa manom ne mogu se stavljati u promet za neposrednu ljudsku upotrebu.
Član 28
Belo vino može imati bledožutu, žutu, zelenkastožutu, maslinastu, ćilibarnu i zlatnožutu boju.
Ružičasto i roze vino može imati bledoružičastu, svetloružičastu, svetlocrvenu i svetlorubin boju.
Crno (crveno) vino može imati crvenu, tamno rubin, tamnocrvenu boju i cigla crvenu boju.
Član 29
Vino može biti kristalno bistro ili bistro, osim arhivskih obojenih vina sa opalescencijom od polimerizovanih oblika polifenolnih materija.
Član 30
Vino može imati svojstven miris, zavisno od vrste i starosti vina, i muskatni miris koji imaju vina od muskatnih sorti vinove loze. Vino u prometu ne sme imati strani miris.
Član 31
Ukus vina može biti pun, prazan, tup, kiseo, harmoničan ili neharmoničan, umereno trpak, trpak i jako trpak.
Član 32
Organoleptička svojstva vina ocenjuju se senzorskim metodama. Za ocenjivanje organoleptičkih svojstava vina koristi se metoda pozitivnih bodova (sistem od 0 do 20) i to:
1) stono vino sa geografskim poreklom - najmanje 15,00 bodova;
2) kvalitetno vino sa geografskim poreklom - najmanje 16,50 bodova;
3) vrhunsko vino sa geografskim poreklom - najmanje 18,51 bodova.
Pojedina organoleptička svojstva vina vrednuju se na sledeći način:
1) boja: od 0 do 2 boda;
2) bistrina: od 0 do 2 boda;
3) miris: od 0 do 4 boda;
4) ukus: od 0 do 12 bodova.
Član 45
Vino se stavlja u promet u ambalaži od materijala koji obezbeđuje njegovu stabilnost u pogledu hemijskih i organoleptičkih svojstava. Vino u bocama ne sme se izlagati direktnom uticaju sunčeve svetlosti i velikim promenama temperature. Za vino koje se stavlja u promet u rinfuznom stanju moraju se obezbediti uslovi čuvanja koji sprečavaju promenu kvaliteta.
Član 46
Obično vino, specijalno vino i aromatizovano vino stavljaju se u promet za neposrednu potrošnju u originalnom pakovanju. Proizvođač može staviti vino u promet za neposrednu potrošnju i u rinfuznom stanju samo u krugu podruma i u sopstvenoj specijalizovanoj prodavnici, osim vina sa geografskim poreklom.
Član 47
Ako za pojedine vrste vina ovim pravilnikom nije drugačije propisano, vino koje se stavlja u promet u originalnom pakovanju mora na omotu, posudi ili etiketi imati deklaraciju, koja sadrži:
1) naziv vina, marku, tradicionalni naziv i njegovo trgovačko ime, ako ga ima;
2) kategoriju po kvalitetu;
3) naziv i sedište proizvođača, odnosno punioca;
3a) za vina iz uvoza pored podataka iz tačke 3 treba naznačiti zemlju porekla i naziv uvoznika;
4) neto količinu (zapreminu);
5) sadržaj alkohola u zapreminskim procentima;
6) sadržaj šećera (slast vina) za obično vino izražen kao: "suvo", "polusuvo", "poluslatko" i "slatko", a za specijalna vina izražen kao: "ekstra suvo", "suvo", "polusuvo", "poluslatko" i "slatko".
Deklaracija mora biti lako uočljiva, jasna i čitka. Visina slova kojima je odštampan naziv vina na etiketi ne može biti manja od 5 mm. Deklaracija ne sme da sadrži oznake, nazive, slike, crteže i slično koji bi mogli da dovedu u zabludu potrošača u pogledu porekla vina i kvaliteta.
Član 48
Pored podataka iz člana 47 ovog pravilnika, deklaracija mora da sadrži:
1) za stona vina sa geografskim poreklom, kvalitetna vina sa geografskim poreklom i vrhunska vina sa geografskim poreklom:
a) oznaku geografskog porekla vina;
b) oznaku serije i broj boce;
v) godinu berbe;
g) oznake: (K.P.) kontrolisano poreklo za stono vino sa geografskim poreklom; (K.P.K) kontrolisanog porekla i kvalitet za kvalitetno vino sa geografskim poreklom; (K.P.G.) kontrolisano poreklo i garantovani kvalitet za vrhunsko vino sa geografskim poreklom;
d) naziv organa koji je izdao rešenje i broj rešenja kojim je dozvoljeno stavljanje vina u promet;
4) za stona vina sa geografskim poreklom i kvalitetna vina sa geografskim poreklom iz uvoza pored podataka iz tačke 1 deklaracija mora da sadrži i naziv organa koji je izdao rešenje i broj rešenja kojim je dozvoljeno punjenje tog vina na teritoriji RS.
Član 49
Deklaracija može da sadrži i:
1) zaštitni znak (zaštićeno ime vina);
2) naziv sorte:
a) za kvalitetno vino sa geografskim poreklom i vrhunsko vino sa geografskim poreklom ako je proizvedeno isključivo od jedne sorte ili najmanje 85% grožđa te sorte;
b) za stono vino sa geografskim poreklom ako je proizvedeno od najmanje 51% grožđa jedne sorte, pod uslovom da se naziv te sorte koristi najmanje trideset godina i da je postao tradicionalan; 3) boju vina;
4) datum punjenja;
5) podatak o odlikovanju ili priznanju;
6) oznaku "sopstvena berba", ako je vino 100% proizvedeno od grožđa iz sopstvene proizvodnje;
7) oznaku "arhivsko vino" ako je vino odležalo najmanje pet godina u boci;
8 ) oznaku "kasna berba" ako je vino proizvedeno od grožđa ubranog posle pune zrelosti;
9) oznaku "suvarak" ako je vino proizvedeno od prezrelog, prosušenog grožđa ili od grožđa zahvaćenog plemenitom plesni usled čega je došlo do koncetrovanja šećera u grožđanom soku;
10) oznaku "barik vino" (barique) ako je vino odležalo u novim hrastovim sudovima ili uz upotrebu alternativnih sredstava proizvedenih od hrastovog drveta (granule, strugotina i piljevina);
11) oznaku "ekološko vino" ako je vino proizvedeno po postupcima primenjenim u organskoj proizvodnji grožđa i vina;
12) oznaku "mlado vino" ako vino potiče od grožđa ubranog u tekućoj godini proizvodnje i stavljeno u promet do 31. marta naredne godine. Oznake iz tač. 7 do 11 ovog člana može da sadrži samo kvalitetno vino sa geografskim poreklom i vrhunsko vino sa geografskim poreklom

Berba 1955.godine iz vinograda porodice , zasađenog u krusevackom kraju gde su i srpski kraljevi pravili i pili vino, predstavljala je početak proizvodnje nasih vina. Uz nesebičnu pomoć i savete eminentnih stručnjaka instituta podruma "Rubin", i njihovih enologa , otpočela je proizvodnja vina, po staroj, tradicionalnoj, zupskoj metodi. Istorija Porodica se više od sto godina bavi vinogradarstvom i vinarstvom. Pradeda Miloš je bio jedan od osnivača Vinarsko-vinogradarske zadruge 1903.godine. Porodica je do početka II svetskog rata imala 12000 čokota i od početka je blisko sarađivala sa vinogradarima i vinarima kraljevih podruma u Krusevcu. Tradiciju nastavljaju Živan i njegov sin Mijusko . Tako smo u našem podrumu, na osnovu starih rukopisa i recepata počeli da ispisujemo nove stranice duge porodične istorije vinogradarstva i vinarstva oslanjajući se na iskustva predaka, nova naučna saznanja i modernu tehnologiju. Nova etapa u razvoju Vinarije počinje 2000.godine, posle političkih promena u Srbiji, kada je sagrađena nova vinarija i nabavljena najsavremenija oprema za proizvodnju vrhunskih vina.